Picola storia

Kao i mnogi od vas i ja sam zelio pisati pricu zivota i zivjeti film napravljen po istinitom dogadjaju price, koju bih do groba gledao na Svom Laptopu. Ali nisam nesto lingvisticki potkovan,  npr. ne znam kako se kaze za ljude koji Koprcaju, a nisam imao ni Svoj Laptop. Lingvistika je takva kakva je, krenuo sam u potragu za Laptopom. Nisam dugo trazio, kao u ostalom i sve drugo do sada. Nasao sam jedan Laptop koji mi se svidio, onako na prvi pogled. Nije bio nov, bio je koristen, ali njie mi smetalo. Jedino sam morao ga isprobati prije nego ga odlucim ponijeti kuci. Bio je prilicno ocuvan, ali vidjelo se da je koristen. Bio je lijep. Ekran je bio velik, tipke su bile ciste i nicim nije odavao nekakvu gresku. Imao je veliku torbu koja ga je skrivala u svojoj unutrasnjosti. Naizgled bio je dobar. Zbog toga mi se u glavi stalno vrtilo pitanje zasto je na prodaju ako je tako dobar..? Zasto je u tolikoj torbi, kao da se zeli nesto sakriti na njemu..? Ali..  Nisam mario, kupio sam Laptop..
I od tada pocinje moja najveca zivotna nocna mora.
Kada sam ga donio kuci, odmah je ispao iz torbe, jer to nije ni bila torba od tog Laptopa. To je bila torba koja je sluzila da zavara kupca, da prikrije sve nedostatke koje je ovaj Laptop posjedovao, a bilo ih je hiljadu. Nisam ga mogao nikad od prve upaliti. Stalno se gasio, bez potrebe. Kada mi je najvise trebao gasio se i palio po nekakvom svom nahodjenju. Ekran je bio taman i samo po nekada bi se mogao nazrijeti tracak svjetla. Ni jedna tipka, pritisnuta, nije davala znak koji je nacrtan na njoj. Sve je bilo izmjesano, s brda, s dola nabacano, opsta zbrka. Sve je bilo konfuzno, nisam se snalazio. Sve je bilo razbacano na njemu i malo je sta sluzilo namijenjenoj svrsi. Nervirao me taj Laptop do ludila. Pokusavao sam ga popraviti hiljadu puta. Mijenjao sam cipove, tipke, ekran, modem, sve. Sve sam mijenjao, ali nije islo. Unatoc svemu morao sam priznati da je Laptop bio pokvaren i da me zavarao torbom i izgledom. Morao sam sebi priznati da sam kupio pokvaren Laptop, koji jeste bio popravljen u pocetku, ali taj popravak je bio "drzi vodu dok majstori odu". Nisam mu mogao nista uprkos silnoj zelji da ga popravim. Ali sto sam se vise trudio Laptop je sve vise štekao. Na kraju sam i ja odlucio da ga prodam, onakvog kakvog sam ga i kupio, Pokvarenog.. Ostavio sam ga na tezgu i otisao. Do sada ga niko jos njie kupio.. Od tada sam zamrzio sve digitalno na svijetu, svaku informaticku spravu, sve što je ličilo na Laptop..
I dalje sam zelio pricu, samo sam mislio da film nikada neću moći napraviti, ne samo što nemam Laptopa nego i zato  što više i nisam imao volje za filmom. A onda je  sa brdovitog Balkana stigla priča mog života.. U jednoj ruci je drzala  ispisanu hartiju, u drugoj Laptop, bez torbe, bez sminke, Laptop onakav kakav i jeste. Nisam imao potrebe vise pricati pricu, bila je napisana, zivio sam je.. Na tom Laptopu napravio sam Najljepsi film u svome zivotu..  Gledam ga i danas i gledacu do kraja zivota..
Nisam imao vise problema sa lingvistikom……………………..npr..:

                   Kako se zove Zena sa Balkana…????????????