"Žalim prošlost, nadam se budućnosti, nezadovoljan sa sadošnošću – to je moj život."
Pjotr Iljić Čajkovski
Mi smo sami, okruženi ničim, u govnima, u smradu, ubuđalom kavijaru naših Prvaka.
Siluju nas stalno, pore nam tijelo, pišaju pokvarenu smrdljivu zelenu tečnost po nama..naši su.
Guraju nam zastave u crijrva, na usta, u anus trpaju poštenje, pravdu i zeleni Kurac..naši su.
Buše rupe u stomaku, vade organe, ejakuliraju kroz njih ljepljivu zelenu smješu..naši su.
Seru nam u usta dugačka, debela, savitljiva, patriotska zelena Govna..naši su.
Mi se davimo u njima, između zubi prolazi u proljev sažvakana zelena masa..naših.
Gutamo je u velikim zelenim bolusima, jer to su govna zelenih ljudi..naši su.
Kad pojedemo povraćamo nesvarenu fekaliju zelene boje i opet ju jedemo..naši su.
Duh im je zagađen, smrdi, prdi, vara, licemjerno zelen, mi ga volimo..naših je.
Mole se zelenom Bogu, a poslije mu guraju kurčeve u otvore, mažu ga govnima..naši su.
Jebu mlade djevojčice i dječake iza zelenog paravana, djeca im drkaju..naši su.
Smrdljivim nogama zelene boje, gaze po istini, dostojanstvu i časti..naši su.
Imaju zelene vaške i šugu, kraste i zeleni gnoj, po tijelu, a mi ga ližemo, sisamo..naši su.
Prde nam u oči i nos, a mi širimo nozdrve, upijamo vonj, beonjače su pozelenile..od naših.
Peru svoja dlakava tijela, sa sebe stružu čekinju, voda se zeleni, mi je pijemo..naših je.
Ljubimo ih u, od govana okorjele čmarove sa ispetljanim zelenim dlakama..naši su.
Ubijaju krmad, a onda se pretvaraju u njih, postaju zeleni, zelena krmad..naša.
Kote se na mjesecu, u brlozima, ispod zelene petokrake..naši se kote.
Mašala koliko zelenih kurčeva ima, da nas jebu u sve rupe..naši, naši..
Pušimo zelene kite, ližemo im zelena jaja, svršavaju po nama, zeleno..naši su.
Ali, merhametli su, dobrodušni, jebu sve redom i zelene starce..dobri naši.
Nose zelena odjela, u prvim su redovima, pišaju u stroju, daleko, po nama..naši.
Dolaze na vrijeme zelenoj kući na ručak, čitaju zelene novine crvenih rubova..naši.
U ostatke ručka pišaju, kenjaju, mješaju pozelene ga i daju nama, mi gutamo..naših
Pljuju i šmrču zelene sline i balu u zelenu čašu, a mi ih bez žvakanja gutamo..našu.
Povraćaju gustu sitnozrnastu, pihtijastu baklavu, a mi je čuvamo za praznike..naše.
Jebu se i međusobno, plode se, mi im pomažemo da pozelene..naši su.
Žene su im zelene, debele, bodre ih dok nas jebu..naše žene.
Iz pičaka njihovih žena izlaze zeleni crvi, mi hi kiselimo za zimu..naši crvi.
Pičke su im čudne, male usne veće su od velikih koje su zelene, ližemo ih..naše su.
Noge su im rutave, zelene dlake, mi ih šišamo, peremo i stavljamo u njedra..naše su.
Jebu druge žene u kancelarijama, za posao i komad zelenog kruha..naši su.
Jašu i jebu istovremeno sve, a marva zelena potura leđa i šupak..naši su.
A ljudska marva treba jebanje, ona ih hoće, voli, glasa za njih, jer zeleni su..naši su.
Jebite marvu dok ne pozeleni, dok ne crkne..JEBITE NAS NAŠI.
Samo jaši
Oni su naši
Ubio si Lorku.